Štap-puška kralja Nikole Petrovića Njegoša porodično blago u rukama bake Ljubinke: Evo kuda je sve prošao "baston" crnogorskog kralja čiji pucanj se ne čuje
Ovaj naizgled običan štap već ceo vek je u porodici Ljubinke Vučković. Od crnogorskog dvora, Prvog svetskog rata, tragedije jedne porodice koja je izgubila 12 muških glava u Drugom, dolazi do novobeogradskih blokova i žene koja danas negde dalje, na sigurnom, čuva ovaj zanimljivi "suvenir" - zapravo pušku Nikole Petrovića Njegoša čiji pucanj se ne čuje.
Gospođa Vučković, iako joj je 95 leta, svaki detalj pamti i vispreno razgovara. Porodica Gilić, u kojoj je rođena ova profesorka ruskog jezika, poreklom je iz Bratonožića. Ali stric joj Radivoje, kao i mnoge patriote te 1912, dolazi iz Amerike, gde se već obogatio, da ratuje u Prvom balkanskom ratu. Peć mu se tada svidela, kupuje imanje, a po završetku Velikog rata celu veliku porodicu Gilić prevodi u ovaj grad. Radnici ovog poznatog međuratnog građevinskog preduzimača izgradiće put Peć-Čakor kroz Rugovsku klisuru, s čuvenim Belim mostom na petom kilometru od Pećke patrijaršije. A rodbinske veze Gilićeve supruge u priču će uvesti i Petroviće i pušku kralja Nikole.
- Strinina tetka Miša Janković bila je dvorska dama, a kad je kralj Nikola 1916. napustio Crnu Goru, ona je ostala, kao i ostala dvorska svita, da vodi računa o dvoru. Ne znam ni kako je strinina tetka mogla da raspolaže tim skupocenim predmetima. Poklonila je mom stricu kraljev štap, zapravo baston karabin (baston, što znači štap i karabin - ubojita puška). Takođe, mojoj porodici poklanja i burmuticu kraljice Milene s njenim inicijalom, koja je kasnije ukradena, Sabrana dela knjaza Nikole u kožnom povezu i dalje posedujemo, kao i neke druge predmete koji su kasnije opljačkani. Mislim da je dvorska svita, koja je posle odlaska kralja 1916. ostala da se brine o dvoru i stvarima, neke od predmeta uzela na čuvanje do povratka kralja. Tako ih je zateklo ukidanje monarhije - priča za Kurir Ljubinka Vučković.
Elegantni štap, čiju nam fotografiju šalje, dugačak je 95 cm.
- Štap je zapravo metalna, puščana cev, koja na dnu ima zatvarač. I na vrhu potezač za izvlačenje udarne igle. Drška je od roga i u njoj je mehanizam za nečujno opaljivanje, odnosno ta udarna igla. Malokalibarski metak se meće u cev. Samo se prstom ta udarna igla dodirne, opali i pucanj se ne čuje. A metak probija dasku od 5 cm, što sam kao dete gledala u Peći, o slavljima, kada stric njome "skida" ptice na ogradi koja je bila te debljine. Uvek se hvalio pred gostima bastonom kralja Nikole - kazuje.
Dolazi Drugi svetski rat, u kom komunistička kuća Gilića teško strada.
- Od nas 15 unučadi naših babe i dede, čak 12 muških ostaje bez glave u NOB. Rat ćemo preživeti samo ja i jedan moj brat, jer smo s majkom bili u Crnoj Gori, i sestra od strica - govori.
Strica i strinu bitne za ovu priču, zajedno s Ljubinkinim drugim bratom, kako navodi, ubijaju početkom '44. u Peći, kad sve pljačkaju.
- Srećom, štap je ostao kod nekih rođaka. Uzimamo ga '45, kad smo se vratili u Peć. Brat ga je nasledio i čuvan je u kući kao relikvija, i to u sofi. O vrednosti štapa nismo ni razmišljali sve do 1961, kad je brat svratio u dvor na Cetinju, tj. Muzej kralja Nikole. Risto Dragićević, tadašnji upravnik, znao je da je postojao taj štap, ali pozvao je i starog dvorskog oružara, koji je tada bio živ, a koji je na dršci prepoznao karakterističan detalj i odmah rekao da jeste kraljev - kazuje gospođa Vučković i dodaje:
- A tek pre godinu-dve saznala sam da je brat '61, na insistiranje Dragićevića, napisao ponudu muzeju i zatražio basnoslovnu sumu, koju muzej nije mogao da obezbedi.
Štap-pušku izradila je, navodi, kuća Etoal u Belgiji.
- Vanserijski je, nema broja, navodno je rađen za dvorove. Kako je kralj došao do štapa, nije mi poznato. Nasleđem, poklonom ili kupovinom - ne znam. A muzeji nemaju licencu da izdaju sertifikate, pa nemamo dokaz porekla - reći će gospođa, koja nakon smrti brata nasleđuje štap.
Bila je i u prepisci s Ministarstvom kulture Crne Gore, a to pokazuju papiri, kao i neka druga prepiska. Nudili su se i neki drugi da kupe štap, ali još se ni sa kim nije našla za cenu.